KABLOVSKI DISTRIBUTIVNI SISTEM PDF

KABLOVSKI DISTRIBUTIVNI SISTEM PDF

admin

August 7, 2020

KDS – Kablovski distributivni sistem · Digitalna modulacija analognog signala · Intranet · LAN mreža · ISDN · OSI referentni model · MAN – Metropolitan Area. Šta je potrebno za spajanje na kablovski internet. Da bi ova usluga bila moguća potrebno je da: korisnik ima, instaliran i konfigurisan, kablovski. Delatnosti. Projektovanje · Pristupne mreže za fiksnu telefoniju · Optički kablovi i izgradnja optičkih mreža · Kablovski distributivni sistemi · Železnički sistemi.

Author: Nat Tozahn
Country: Uganda
Language: English (Spanish)
Genre: Music
Published (Last): 26 December 2005
Pages: 285
PDF File Size: 16.9 Mb
ePub File Size: 8.63 Mb
ISBN: 239-7-27424-469-6
Downloads: 89107
Price: Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader: Malakazahn

Published on Jul View Download 4. Princip rada televizijePrincip rada televizije zasnovan je na ideji da se slike pretvore u elektrine signale koji se u obliku radio talasa emituju u etar.

Diztributivni radio talasi stiu do TV antenna, ulaze u TV prijemnik gde se ponovo pretvaraju u elektrine signale. Ovi elektrini signali se uz pomo elektrinih sklopova i katodne cevi pretvaraju u sliku uz koju ide i pratei ton.

Da bi se sve ovo dogodilo neophodna je televizijska kamera. Video kamera funkcionie na sledeem principu: Iza ploe nalaze se filteri koji svetlost razlau na primarne boje crvenu plavu i zelenu. Zraci potom prolaze kroz elektrodu i udaraju u fotoosetljivu plou koja emituje elektorne.

Elektroni ostavljaju iza sebe trag, sistemm vei broj elektrona znai osvetljeniji deo slike i obrnuto. Skeniranje svake scene vri se 25 puta u sekundi ime se stvara kontinuirani elekrini odnosno video signal. Kako evropski televizijski standard PAL radi na principu linija to znai da da mlaz elektrona u jednoj sekundi 25 puta ispie linija.

Tako se stvara iluzija nprekidne slike. Televizijski prijemnik radi obrnuto od televizijske kamere: Kolikom e jainom top ispaliti odreenu boju zavisi od primljenih informacija distributivnj boji i osvetljenosti slike.

Topovi takoe primaju informaciju o sinhronizaciji slike i tona. Zraci udaraju u fosforne takice na ekranu koje su organizovane u grupama po tri, svaka reaguje na jednu osnovnu boju.

Kada ih pogodi mlaz iz topa take zasetle. Jaina njihovog osvetljenja zavisi od inteziteta zraka koji ih je pogodio. Tako dobijamo sliku veoma blisku originalnoj slici koja se emituje iz studija udaljenih nekoliko hiljada kilometara.

Analogna televizijaKod analogne televizija se koriste razliiti video-standardi za kablvoski slike. Phase Alternating Line koji prenosi 25 slike odnosno 50 poluslika u sekundi koje imaju po linijaSECAMNTSC – koji prenosi 30 slike odnosno 60 poluslika u sekundi koje imaju po linijaAnalogno emitovanje znai da je slika sadrana u samom radio talasu. Razliite vibracije i oblici na talasu upravljaju elektronskim kolima koje iscrtavaju sliku na ekranu.

Nedostatak analognog pristipa je u tome to se usled smetnji kvalitet smanjuje. Oblik i neravnine na radio talasima se menjaju usled smetnji i umova i zbog toga je nemogue da se kvalitet analognog signala potpuno sauva.

Oiks Uro Radojkovi-kds i Televizija

Pitanje je samo koliki e se gubitak kvaliteta primiti na slici prenesenoj analognim diistributivni to je vie umova to analogni sistem sve vie gubi kvalitet i slika postaje prljavija. Digitalna televizija Digitalno emitovanje znai da signal u stvari prenosi digitalne signale. Ti digitalni podaci su zapravo video signal u nekom formatu slino kao video fajlovi na raunaru.

Digitalni signal tumae kodeci i pretvaraju ga u sliku koja se zatim prosleuje na ekran. Digitalni signal takoe prenosi i podatke vezane za proveru i korekciju greaka tako da se mogunost netanog tumaenja signala jo vie smanjuje. Razlika izmeu digitalnog i analognog signala je u tome to kod digitalnog signala ili imate signal ili nemate.

  ANGELES MASTRETTA MAL DE AMORES PDF

Kvalitet ne zavisi od smetnji. Usled smetnji ili preslabog signala moe se desiti da se prijem prekine i nestane, ali ako je prijem u redu slika je istog onog kvaliteta kakav je i poslat.

Kablovski distributivni distrbutivni distributivni sistem KDS je telekomunikaciona mrea koja, pored distribucije TV i radio signala, omoguuje pruanje velikog broja raznovrsnih telekomunikacionih servisa korisnicima kao to su brzi internet, video nadzor, telemetrija, video na zahtev, IP telefonija Do pre deceniju povezivanje elemenata kablovskog sistema kabllovski je skoro iskljuivo koaksijalnim kablom.

Tipina arhitektura takvih CATV sistem se naziva tree-and-branch stablo i grane. Razlog tome je to topologija sistem podsea na strukturu drveta sa stablom. Danas se veinom projektuju kablovske mree u koje su implementirani optiki kablovi, tako da se koristi kombinacija optikih i koaksijalnih kablova da bi se doveo krajnji signal do korisnika. Ovakvi sistemi su poeli da se projektuju jo pre desetak godina, ali optiki kablovi tek poslednjih godina postaju dominatan prenosni medijum u kablovskim telekomunikacijama.

Tipian kablovski sitem se sastoji od tri osnovna elementa. Prvi je antenski sistem, i to lokacija na kojoj se vri prijem nekih TV signala koji se prenose kroz mreu.

Ta lokacija antena moe biti i na nekom udaljenom mestu vrh brda ili krov neke visoke zgrade gde je kvalitet signala zadovoljavajui. Taj signal sa tog udaljenog mesta je potrebno dovesti do glavne stanice.

Postoje tri osnovna naina prenosa tog signala: U manjim sistemima su antenski sistem i glavna stanica najee na istom mestu. Druga komponenta je ve pomenuta glavna stanica. U glavnoj stanici se primaju signali iz razliitih izvora, koji se zatim obrauju i alju kroz kablovsku mreu. U glavnoj stanici takoe moe da se vri i skremblovanje programa tako da te programe mogu da gledaju samo ovlaeni pretplatnici. Takav signal se dalje kombinuje sa signalom nekih specijalnih servisa kao to je Internet i priprema za slanje kroz distributivnu mreu.

Ta priprema je u stvari pretvaranje elektrinog signala u svetlosni signal za prenos kroz fiberoptik kablove.

Ureaj kroz koji se to realizuje je optiki transmiter. Trei vaan element kablovskog sitema je distributivna mrea. Kablovi koji vode od glavne stanice nazivaju se napojni kablovi. Oni sprovode signal na vee udaljenosti i zato su oni ili optiki ili koaksijalni kablovi sa veim prenikom 19mm. Na odreenim udaljenostima se nalaze optiki vorovi nodovi ili linijski pojaavai, a mnogi od njih su i distribucioni pojaavai iz kojih se signal sprovodi dalje kroz napojni kabl ali se i odvodi do okolnih korisnika kroz odvodne kablove koji su manji u preniku 11mm.

Instalacija kablova moe biti nadzemna ili podzemna u zavisnosti od samog projekta sistema. Zatim sledi pretplatnika mrea, kroz koju se signal razvodi do odvodnih kablova do samih pretplatnika. U ovom delu sistema se koriste kablovi sa manjim prenikom mm i tu je jo i oprema kao to su filtri, razdelnici, tv utinice, kuni prijemnici, kablovski modemi, konvertori, dekoderi. Koaksijalni kablKoaksijalni kabl je vrsta elektrinog kabla kod koje je jedan provodnik smeten unutar drugog upljeg provodnika tako da oba imaju zajedniku osu.

  BRACA GRIM BAJKE PDF

Nesimetrini kablovski vodovi javljaju se zbog potrebe za vodovima koji oko sebe nee iriti ometajue elektromagnetno polje i time ometati druge vodove. Prvo pravo reenje javlja se u Sjedinjenim Amerikim Dravama u obliku provodnika ice smetenog unutar drugog cev i naziva se koaksijalnim vodom jer oba provodnika imaju istu osnovinu.

Nesimetrini vodovi se koriste samo na visokim frekvencijama npr. Tv signal to znai da je kod njih slabljenje veliko pa razmak izmeu pojaivaa mora biti relativno mali.

Problem u upotrebi koaksijalnih vodova bio je nastavljanje koaksijalnih tuba to se reilo termikim putem lemljenjem ili zavarivanjemno kod takvih zahvata u sluaju pregrevanja moe doi do oteenja izolacije, pa se spajanje izvodi uz hlaenje. Jedan od nunih problema je krutost nesimetrinih vodova to znai njihovo tee polaganje i ravanje.

Veliki je problem i vodopropusnost koaksijalnih vodova jer u sluaju da u vod prodre voda, ona se slobodno iri kablom koji nema nikakvih prepreka. Zbog toga se sisem kablovi obavezno pune gasom pod kablovsoi koji se neprestano nadgleda na krajevima i uzdu trase kabla.

Novi koaksijalni kablovi umesto gasnog dielektrika imaju dielektrik slojeva polietilena PE i polipropilena, dok je spoljni omota od polivinihlorida Pvc-a. Koaksijalni kablovi se najvie koriste u digitalnom prenosu, jer su tada isplativiji zbog manjih gubitaka. Do pojave svetlovoda, nesimetrini vodovi su bile najee korieni u telekomunikacijskim podrujima na duim relacijama.

Oiks Uro Radojkovi-kds i Televizija

Optiki kablOptiki kabl se koristi u telekomunikacijama za prenos signala. Prenosni medijum je optiko vlakno, a informacija se prenosi putem svetlosti. U Srbiji se najvie koriste optiki kablovi kapaciteta od 6 do optikih vlakana. Na ulasku u optiko vlakno elektrini signal se konvertuje u svetlost, a na prijemu se pretvara ponovo u elektrini signal.

Prednost optikih kablova su: Optiki kablovi su jedino osetljivi na radioaktivno zraenje. Prvi optiki kabl u Srbiji je poloen Srbija ima preko kilometara optikih kablova. Zbog svoje male teine optiki kablovi se polau u, ranije zakopane cevi, metodom uduvavanja. Sistemm duina optikog kabla, duina koja se isporuuje iz fabrike iznosi oko metara. Zbog toga se optike deonice nastavljaju jedna za drugom.

Postupak je nazvan splajsovanje a sastoji se u zavarivanju defakto staklenih vlakana. Postupak se izvodi pod mikroskopom pri emu se za zavarivanje koristi elektrina energija. Potrebno je obezbediti veliku istou pri raduDodatne funkcije KDS-aKablovski distributivni sistem KDS je telekomunikaciona mrea koja, pored distribucije TV i radio signala, omoguuje pruanje velikog broja raznovrsnih telekomunikacionih servisa kqblovski kao to su brzi internet, video nadzor, telemetrija, video na zahtev, IP telefonija Kabelska televizija i Internetfree-zg.

Televizija, reprezentacija i rod Documents. Kablovska i Internet Televizija – Seminarski Documents. JP Gradac javno preduzee za urbanistiko i Syringe Pumps More Theyre Simple! Uro Derota poasni graanin Srbije i lan Uneska Documents. Analogna televizija 16 19 Digitalna televizija Rumeni The New Ossy Oiks Vistributivni 8. Izloenost, povjerenje i manipulacije: Televizija i uticaj televizije na drutvo – seminarski rad Documents. Radojkovi -O Sokalnicima Documents.

Nemanjina povelja Splianima Documents.